Članci

Štampa

Stuka

Autor Edin.

ImageIzuzetno zanimljiva riba kako po formi tjela tako i po načinu života, ishrani i ponašanju. Vretenastog je oblika sa glavom koja podseća na krokodila i ustima poput pačijeg kljuna, gde je na gornjoj vilici smješteno mnoštvo sitnih, a na donjoj do osam pari krupnih zuba. Leđno peraje je kod štuke povučeno unazad, gotovo u istoj liniji sa analnim perajem što joj omogućava brzo kretanje kroz vodu.Veoma je proždrljiva i u potrazi za hranom ne prašta ni svom rodu. Napada sve živo što se u vodi kreće:Ribe, rakove, žabe i vodene mušice, a one krupnije ne praštaju čak ni barskim pticama i pačićima kad joj se nađu na nišanu. S punim pravom je nazivaju ajkulom slatkih voda. Štuka je obalska riba koja živi u srednjim i donjim tokovima rijeka, ali je brojnija u barama, ritovima i mrtvajama, naročito tamo gde tekuća voda povremeno prodire posle obalskih kiša. Mrijesti se rano s proljeća do kraja aprila. Ikru lepi na živo i mrtvo rastinje u plićacima gdje je voda duboka svega nekoliko centimetara. Ženka izbaci čak i do milion komada ikre. Za vreme mrjesta ne pokazuje interesovanje za hranu ali zato kasnije nezajažljivo juri za plijenom. U tim danima, postižu se u lovu štuke najbolji ribolovni rezultati. Iako je štuka proždrljiva, i naizgled uvjek gladna, povremeno prestaje da uzima hranu. Tada neće pokazati interesovanje čak ni za kederovanu živu ribu koja joj se nađe ispred samih usta. Štuka sigurno grize samo onda kada joj je glava usmjerena prema vodenoj površini, rep nagnut prema dnu ili kada je od obale okrenuta prema sredini vode.


LOV ŠTUKE
Iako je štuka brza i grabljiva riba plijen ne proganja dugo. Najčešće skrivena iza lokvanja i drugih vodenih prepreka čeka žrtvu da joj dođe u neposrednu blizinu. Tada kao iz puške silovito napada i proždire nedužne susjede. Mnogi je nazivaju higijeničar voda jer ih čisti od bolesnih, nemoćnih i zakržljalih riba. Sezona lova na štuku gotovo da i ne prestaje tokom cejle godine, izuzev u vreme mresta, ali prava sezona počinje s jeseni. Uspešan je i lov zimi, a najuspešniji posle mrjesta (april-maj). Za ovaj lov koriste se prirodni i vještački mamci. Uhvaćena Štuka boriće se žilavo i hrabro samo u prvim trenucima, jer ubrzo malakše. Krupniji primjerci u borbi za život iskaču iz vode čitavom dužinom i tada im uspjeva da se oslobodi udica. Ribolovni konac pri vađenju štuke trba da je uvek nategnut kao i kod izvlačenja ostalih riba. U lovu štuke živim mamcima podjednako uspešno koristi se plovak kao i olovni uteg bez plovka. Tamo gde je dno muljevito ili previše zatravljeno lov na plovak je uspešniji. Stariji i iskusniji ribolovci znaju da štuka postepeno guta mamac, okrećući ga u ustima da glavom prođe prema njenom ždrelu. Zato, ne treba žuriti sa kontriranjem čim je plovak potonuo već 5 do 8 sekundi kasnije. Nameštajući keder da bi ga lakše progutala, štuka ne stoj u mjestu, već pliva dalje, što znači da joj treba omogućiti šetnju ostavljanjem nekoliko metara slobodnog najlon konca. Žurba u lovu ove grabljivice se isključuje. Bolje je da sačekate da se sama zakači na udicu, nego prevremeno da kontrira. Ako pri sebi nemate časovnik, onda kad plovak potone odbrojte bar do 8 pa tek onda kontrirajte.

Živu ribicu udicom zakačite ispod leđnog peraja ali da joj ne povredite kičmu. Iznad udice dobro je da stoji tana čelična sajlica, jer su zubi štuke preoštri za ribolovni najlon konac. Ne treba gubiti iz vida da će na mjestima gde je hranjena bjela riba ubrzo doći štuka. Jer, bjela riba dolazi na primamu, a štuka za bjelom ribom. Ovo važi samo za stajaće vode.
MAMCI
Vijun i čikov se najduže održe živi kao keder i njima se postižu najbolji rezultati ali, za mamce se, takođe sa uspehom koriste krkuše, crvenperke, bodorke, karaši i žive zelene žabe. Ponekad štuka dođe i na glistu, komadić ribe i na mrtvu ribu.